Deca sa posebnim potrebama, deo nase stvarnosti

Moja Sara ima drugaricu u vrticu ciji je brat rodjen sa Daunovim sindromom. Decak dolazi na sve rodjendane, i sva druzenja koja organizujemo i u vrticu i van vrtica. I ja mislim da je to ok, i da tako treba. Sta vi mislite? Kako ukljuciti takvu decu u drustvo? Na zalost, vecina okrece glavu, a mislim da nema potrebe za tim.

U mom komšiluku u rodnom selu, rodila se jedna devojčica sa sindromom jer je majka rodila u prilično zrelim godinama. Njena braća su sa mnom išla u školu ali ona je donekle prijatna u društvu. Treba samo obraćati pažnju da se takva deca ne izdvajaju previše jer osetiće razliku i postaće agresivna u nameri da se poistevete sa nama.

Jadna ta deca, šta reći