Psihološka priprema

Od sva četiri gore navedenih sve me je snašlo! Vala baš sve! I promena raspoloženja, i misao da sam debela a u sledećem pogledu postajem sebi sasvim zadovoljavajuća, i pitanja koja su mi se motala po glavi DA LI JE MOJA BEBA ZDRAVA itd itd a pogotovo strah od nepoznatog. Čak i strah da neću možda biti dobra majka mada u dubini duše je svaka majka dobra ako ume na pravi način da pruži dovoljno ljubavi svom detetu. MOj savet trudnicama za psihološku pripremu - samo što više razgovarati o nedoumicama i poverenje u sebe, vera da je Bog dao baš tebi šansu da se pokažeš na pravi i jedini nesebični način - kao majka.

Mene je u nekim dozama snašlo sve ovo, ali mi je nekako trudnoća brzo prošla..

Sve to čas prodje kad na kraju svega ugledaš svog bepca!

Da..dosta se razlikuje prva od druge trudnoća..nekako u prvoj ti je uzbudjenje veće, a sa drugom ti je ono kao sve poznatije..u prvoj trudnoći sam gomilu literature pročitala, tako da sam se psihički spremila hehe, a u drugoj ništa nisam ni stigla, oko deteta sve i tako prodje trudnoća hehe

Joj imala bi ja svasta ovde da kazem, ja sam toliko toga procitala, i samo se jos vise uplasila i zabrinula, ali dobro, ja sam se vodila onom bolje da znam sveo tome pa bilo i lose nego da ne znam nista

blanka ::

Joj imala bi ja svasta ovde da kazem, ja sam toliko toga procitala, i samo se jos vise uplasila i zabrinula, ali dobro, ja sam se vodila onom bolje da znam sveo tome pa bilo i lose nego da ne znam nista

A ja kontra, ono sto ne znam ne moze da me zabrine

Hihihihih morala sam ja sve da znam pa posle nisam mogla ni spavati od muke, ali eto sad znam sta me ceka.