Šta je toliko snažno da vas toliko iznervira?

Mene posebno može iznervirati kada me neko smatra manje sposobnom nego što jesam. Kada neko smatra da ja ne mogu stići oprati punu sudoperu i usisati celu kuću, kada me neko tera da sednem i odmorim od samog jutra, kada neko pita ŠTA DA SPREMIM ZA RUČAK a ne pusti mene da to učinim pošto jedno takvo pitanje ne može biti olakšavajuće kad već opet imaš obavezu lupati glavu - dakle, konstantno nudjenje pomoći meni smanjuje samopouzdanje. Možda vam čudno zvuči ali znam da će me neko razumeti - za mene je prvi porodjaj bio ogromno iskustvo u kome sam uživala, sada sam domaćica i takodje u tome želim iskušati sebe iako je to mnogo veći izazov od jednog porodjaja ali, jednostavno, želim da sagledam svoje mogućnosti do kraja. Lav sam u horoskopu i volim da budem sama na sebi. Medjutim, kao što rekoh, guranje drugih u moje obaveze tera me samo da mislim kako sam ja nesposobna i kako su to svi već uvideli. Zato se delimično smatram nedovoljno spremnom za brak. Grešim li što tako mislim ili je tako mišljenje ipak rezultat NEČIJEG lošeg ponašanja? Kako vi reagujete na takve stvari ili pak kod vas postoje gorčiji osećaji?

Ja cu samo da ti odgovorim na pitanje da li gresis. Ti si u sad u nezvidnoj situaciji i ne mozes bas mnogo da utices na to. Nemoj se obeshrabrivati, jer sama tvoja zelja da se dokazes kao domacica te cini jos vrednijom. Kad dodje vreme za to uzivaces jos vise.
Ipak, imam i jedan predlog, koji mozes da pokusas. Opet iz licnog iskustva . Prepusti joj sto vise poslova, ali se naoruzaj zivcima. Onda ce poceti da zvoca kako ona sve radi a ti nista, a ti onda polako pocni da preuzimas jedan po jedan posao u svoje ruke. Ovo ti je bas skracena verzija i potrajace malo, ali izdrzi. Kad te pita sta da skuva, ti kazi ne znam i nastavi dalje (pa ako ce ona da kuva sta pita tebe!)
Ili se dogovorite da podelite poslove u kuci. Probaj lepim da razgovaras sa njom. Neka njoj to izgleda kao da joj trazis pomoc i zaduzi je samo ja jedan posao koji ne volis i iskoristi to njeno guranje gde joj nije mesto.

Mene , u principu nerviraju sitnice. Jednostavno, takva sam, pokusavam to da promenim, al mi tesko ide. Najvise me nervria ljudska glupost i bezobrazluk.
Sto se tebe konkretno tice Zaki, da sam na tvom mestu , ne bih se puno gurala i dokazivala. Preuzmi kompletnu brigu oko deteta i to je to. Nema mesanja, ni svadje. Sto kaze mama3 imas vremena za dokazivanje.

Zavisi kako kada nekadme ne moze nista iznervirat a nekad i sitnica, ali u svakom slucaju moja sveki zna kako da me iznervira uvek

He, he, ne znam za vas, ali ja od kako sam se poradjala patim od NISKOG PRITISKA. Kazu mi, treba da se MALO iznerviram, ali ja ne znam za malo, a pritisak i dalje nizak. A isto kao i vas i mene sitnice mogu toliko da iznerviraju da se jedva oporavim. Mislim o sebi da sam mozda nervozna osoba.

Nepravda i neuvidjavnost.